Matematika starog Egipta 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 18 | Nivo: Matematički fakultet

Jedna od najstarijih velikih kultura i civilizacija što ih je čovek stvorio na zemlji bila je staroegipatska. I danas ćemo se jos uvek naći zadivljeni pred ostacima te velike baštine rasute po muzejima po svetu i u svojoj postojbini: reč je o nedostižnim umetničkim delima u muzeju u Kairu, naprimer iz zbirke nadjene u Tutankamonovoj grobnici, ostatci čudesne građevine kraljice Kačepust i njezina hrama u Der el Bahariju, ili velikih piramida, ili grobnica u Dolini kraljeva, o dešifrovanim tekstovima iz staroegipatske knjige mrtvih, o sačuvanim skicama i opisima na osnovu kojih su izvođene njihove monumentalne građevine - u svakom slučaju ćemo ostati zadivljeni pred snagom duha i volje i pred dubinom misli što su se razlile udarajući temelje sveukupnom ljudskom znanju.
Čudesnu lepotu i mudrost egipatske civilizadije otkrivamo iz mnogobrojnih zapisa uklesanih na stenama hramova, na kamenim sarkofazima i iz ispisanih tekstova svih mogućih vrsta (koji su sačuvani zahvaljujući suvoj egipatskoj klimi), pomoću hijeroglifa koje je prvi put procitao Šampolin 1824. i 1826. godine. On je srećnim slučajem pronašao jedan papirus šiji je tekst bio ispisan na egipatskom, grčkom i latinskom jeziku. Zahvaljujući tome, život i zbivanja, pa i staroegipatska matematika dobro su nam poznati. Ipak o staroegipatskoj matematici saznajemo najviše iz dvaju čuvenih papirusa: jedan od njih je tzv. Ahmesov ili Rajndov papirus koji se čuva u Londonu (iz vremena 1650. godine pre naše ere; za vreme vladavine Amenmhata III, kada je Egipat bio u procvatu), a sadrži 85 matematičkih problema na svitku papirusa širokom oko 30 cm i dugačkom oko 6 cm. Drugi, tzv. Moskovski papirus koji se čuva u Moskvi (iz vremena 1850. godine pre naše ere), sadrži 25 matematičkih problema na svitku papirusa širokom oko 8 cm a dugačkom oko 6 cm.
"Egipat je dar Nila", jer bez blatnjave žute vode koja je značila život ne bi se razvila ni bogata civilizacija starog Egipta. No, posle redovnih velikih poplava Nila svake bi se godine granice zemljišnih poseda lako izbrisale i trebalo ih je ponovo odrediti - valjalo je dakle premeriti zemljišta, a da bi se sve to realizovalo neophodna su bila znanja iz matematike, posebno iz geometrije. Znanja iz geometrije su bila važna i za izgradnju piramida i veličanstvenih hramova.
Nil - žila kucavica Egipta (bio je najbolja prometnica, ubrzao je i razvoj brodogradnje) dugo je pratila istoriju čovečanstva i videla mnoge ljudske patnje još od najstarijih dana od pre 8000 godina, kada se javlja prva ljudska kultura, upravo tu na obali Nila. O tome nam govore klinovi i kamene sekire, noževi nomadskih pastira, koji su se tu privučeni klimom i plodnim zemljištem, stalno naselili.
Dok su narodi starog veka, naročito Grci i Rimljani još živeli u neznanju, u Egiptu su već 3000 godina pre naše ere vladali kraljevi o čemu nam govore mnogi podaci, a najviše njihovi grobovi koji nam "pričaju" kako su živeli, šta su smatrali smislom života i odražavaju njihovo verovanje u zagrobni život. Izgradnja velikih piramida i veličanstvenih hramova i grobnica je međutim predstavljala i velika geometrijska znanja koja su stari, mudri Egipćani morali posedovati.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]